петак, 30. децембар 2016.

Closer pt5

-To vece je Anu pozvao nepoznat broj, pomislila je da je to verovatno doktor Vladimir. 'Halo' sa druge strane glas mladica mozda njenih godina joj uzvrati istom reci. Ana se zacudila pitala je ko je to, a on je rekao Vladimir. 'Doktor Vladimir?" "Da." " Izvinite ako sam nepristojna, ali mislila sam da ste stariji." "Dobro si mislila, ovde je pravi doktor Vlada, tvoj Vlada" Ana nije mogla da dodje sebi, nije verovala u to sto cuje, da to je bio stvarno njen Vlada. 'Ali kako?' 'Iz price sam saznao da predajes mojoj sestricini i kada je rekla da ce doci sa tobom, uplasio sam se i nisam znao sta da radim pa sam zamolio kolegu da se predstavi u moje ime.' Ani su krenule suze od uzbudjenja i srece, prosto nije mogla da veruje sta se upravo dogadja. 'Sada sam smogao snage da te nazovem i da te pitam da se nadjemo, ako ti to zelis naravno' 'Naravno da zelim. Cekaj me sutra ispred skole u 3' 'Vazi, jedva cekam da te vidim' 'I ja tebe'
Spustila je slusalicu, milion stvari joj se motalo po glavi, jednostavno nije verovala da je Vlada stvarno njena prava ljubav i da su posle toliko godina nasli put jedan ka drugom. To vece ni Ana, a ni Vlada nisu mogli da spavaju. Mislilu su o tome kako ovaj drugi izgleda, koliko su se promenili i da li ce uopste biti ljubavi posle toliko godina, ostaju da cekaju jutro i saznaju.
 Ana je u skoli ceo dan bila pogubljena, osecala se kao neka zaljubljena tinejdzerka koju decko ceka ispred skole da je vodi na sladoled. Niko nije mogao da joj skine osmeh sa lica, cak ni decaci koji su se nesto malo pogurkali, bila je u oblacima ceo dan. Kada je zvonilo za kraj 7 casa u 5 do 3, pogledala je kroz prozor i videla Vladu. Stajao je kraj kapije i gledao unaokolo trazeci je. Bio je predobro obucen, a tek te oci koje je jos prvog dana videla i dalje su sijale najlepsim sjajem. Brzo je uzela stvari i krenula napolje. U trenutku se nasla ispred njega. Prisao je, jako je zagrlio. Posle toliko godina razdvojenosti oni su se spojili u jedno. Taj zagrljaj bio je prepun ceznje, ljubavi, neznosti, cekanja i napokon tog susreta. Ljubio joj je svaki deo lica, kosu, nije mogao da veruje da je ponovo vidi. Mislio je da je ona bila samo prolazna, letnja ljubav, ali ona je postala mnogo vise od toga. Ona je postala njegov zivot. Ali daljina je ucinila svoje, razdvojila njih i njihovu ljubav. Toliko proplakanih noci zbog njega, nije je obeshrabrilo da veruje da ce jednom opet biti zajedno. Nijedno od njih nije verovalo da ce se ovaj trenutak zaista desiti.
Njihova ljubav je pocela u Budvi, najlepsem gradu Crne Gore i to pre dosta godina.
Ostalo je istorija :)
-KRAJ-

Srecna Nova 2017. godina :D

-Cao svima :D kao sto svi znate danas je pretposlednji dan ove 2016 godine, koja je po mom misljenju bila dobra, ali mogla je biti i bolja. Desilo mi se mnogo divnih stvari i upoznala sam dosta novih ljudi koji su mi ulepsali ovu godinu. Definitivno cu je pamtiti po tim lepim stvarima i dogadjajima, ljubavima i prijateljstvima, a zaboravicu ona manje lepa desavanja. Zelim svima da vam pozelim mnogo ljubavi, zdravlja i srece u ovoj novoj 2017 godini, za koju se nadam da ce biti jedna od boljih godina nasih zivota, i zelim vam da je provedete sa ljudima koje volite i na mestima koja vas cine srecnim pa makar to bila i vasa soba.
Poslednji deo price Closer cu objaviti danas i nadam se da ce vam se svideti. Ljubim vas sve i zelim jos jednom srecnu 2017 godinu <3

субота, 17. децембар 2016.

Closer pt4

-Bojali su se rastanka. Shvatili su da su jedno u drugom pronasli svoju pravu ljubav, onu koja se trazi ceo zivot. Neko je nikad ne nadje, a oni su bili te srece da se pronadju. Rastanak kakav su ocekivali se nije desio. Jedno jutro Anini rodjitelji su je probudili jako rano, zbog toga sto su morali da se vrate nazad za Beograd. Umrla je Nana, Anina baka koja ju je cuvala od malena, ona je bila Anina najveca podrska i zena koja joj je mnogo znacila u zivotu. Krenuli su brzo, nije stigla da se pozdravi sa Vladom zato so je on jos uvek spavao, ali pre polaska usla je u njegovu sobu i pogledala ga bio je kao beba. Lice koje je svih ovih dana gledala sada kao da je primilo drugaciji izgled, izgled osobe koju bi sada najradije poljubila  i nikada ga ne bi pusila, ali morala je. Morala je da bude jaka i zbog Nane,a i zbog toga sto svoju prvu i pravu ljubav ostavlja ovde da mirno spava. Ostavila mu je poruku pored kreveta i izasla. Na putu kuci, stavila je slusalice i iskljucila se iz sveta. Mislila je o Vladi i o svim tim divnim danima sa njim, mislila je i na Nanu, ali svaka pomisao na nju ju je rasuzila i krenula bi da place. Kada su dosli u Beograd mnogo ljudi je bilo ispred Nanine kuce, Ana se osecala kao da se ovo ne desava njoj vec nekoj drugoj osobi, kao da je u nekom filmu i nije mogla nista da preduzme kako bi ovaj film imao srecan kraj.

Za to vreme kod Vlade:
-Ustao je kao i svako jutro sa osmehom na licu jedva cekajuci da vidi Anu, ali ovo jutro odma pored kreveta ga je cekala poruka.
Dragi Vlado,
zbog odredjenih razloga morala sam da se vratim za Beograd, objasnice ti sve tvoji roditelji. Da ne duzim o tome, zelim samo da ti kazem da su ovi dani sa tobom bili najlepsi dani mog zivota, ne preterujem zaista jesu. Svih ovih godina sam se pitala kako se osecaju ljudi kada su zaljubljeni ili kada sretnu tu neku osobu koju zovu svojom prvom ljubavi, i napokon si mi dao odgovor na to pitanje. Iskreno se nadam da ovo nije kraj i da cemo se videti jos dosta puta, nemoj me traziti jos smo mladi uzivaj u zivotu,  jer ako je ovo ono pravo i sudjeno uvek cemo naci put jedan ka drugom. 
Sa puno ljubavi te voli i ljubi 
Tvoja Ana

Kada je Vlada procitao to zadnje 'Tvoja Ana' nasmejao se i nije verovao da ima tog nekog ko njemu pripada da li sada ili za nekoliko godina, on je znao da ce ona uvek ostati njegova Ana.

Posle 10 godina:
Kroz Anin zivot je za ovih 10 godina proslo nekoliko momaka koji su uspeli da je osvoje na neki nacin, ali ona je svakog tog otsavila jer uvek je falilo nesto malo, neka sitnica koja je njoj smetala i nije upotpunila tu ljubav. Ana je postala profesorica engleskog jezika i radila je u jednoj srednjoj skoli blizu njenog stana, i dalje je zivela u Beogradu, sama u svom malom, kako ona kaze, sa puno stila uredjenom stanu. Trenutno je bila sama, izasla je pre mesec dana iz jedne veze koja je jos od pocetka mirisala na propast, nisu se dovljno voleli i bili su dosta razliciti i jednostavno nije islo. Ani nije smetalo, cak je volela kad je sama, ne mora nikome da se javlja gde je i sta radi, izlazi i provodi se kako zeli i kad zeli, jednostavno ima svu slobodu koju joj niko ne uskaracuje. 

-Vlada je za ovih 10 godina, postao lekar i preselio se u Beograd. Iza sebe ima dve ozbiljne veze koje su trajale po godinu dana i uvek je falilo nesto sto ni sam nije mogao da objasni, ali je naslucivao da je to sto fali bila Ana, i to nikome nije zeleo da prizna pa ni sam sebi. Nije priznao nikome ni da se preselio u Beograd sa nadom da ce je videti, ali za ove 3 godine od kako je u Beogradu nije naleteo na nju, nije zeleo da je trazi jer kako je rekla davno u svom pismu jedna zaljubljena sedamnaestogodisnjakinja, ako je sudjeno i pravo uvek ce naci put jedan ka drugom. 

Jednog jutra Ana se spremala za posao. Volela je svoj posao zato sto su srednjoskolci uvek mogli da je oraspoloze, nasmeju i volela ih je, a i oni su nju. Pricali su kako je ona jedna od najboljih profesorki, a i najlepsih. Spremila se, izasla iz stana i krenula na posao. Bilo je toplo majsko jutro, prolece. Znate ono kad izadjete napolje u laganoj garderobi, toplo i prijatno jutro vas doceka i sve mirise na nesto lepo i takvo jutro obicno daje snagu da ucinimo taj dan najboljim. 
Usla je u razred 1-4, to su bili mali prvaci koji su tek stigli u svet srednje skole. Volela je da radi sa prvacima, bili su slatki i pricljivi i zanimao ih je engleski sto je uvek bio plus. Svi su ustali, pozdravili je i krenuli su da pricaju i ona je krenula sa novom lekcijom. Odjednom jedan decak se pozalio da mu nije dobro , ustao je kako  bi otisao do vc-a i odjednom pao. Ana se preplasila, promenila je 30 boja odjednom nije znala sta da radi, podigla ga je i jedna devojcica je rekla da mogu da ga odvedu u bolnicu u kojoj radi njen ujak. Decaku je bilo malo bolje, ali Ana je zelela da ga odvedu i da doktor kaze da mu je dobro. Devojcica koja se zvala Mila ih je odvela do njenog ujaka. Na vratima je pisalo Vladimir Trifunovic. Kada je procitala to, Ana je prebledela jos vise, da li je moguce da je to on, njena prva ljubav, ma nema sanse sigurno je slucajnost, proletelo joj je kroz glavu, Usli su samo Ana i decak posto su mogli samo oni  i tamo ih je docekao stariji covek od nekih 50 godina. 'Dobar dan, udjite, ja sam doktor Vladimir, rekla mi je Mila da dolazite.' Ani je na trenutak bilo jako krivo sto to nije bio njen Vlada, ali se bazirala na decaka kojem nije bilo dobro. 
Kasnije Mila joj je rekla da je njen ujak pitao da li moze da je nazove kako bi razgovarali o tom decaku, Ana je rekla da moze naravno.

-Cao svimaa, ja se izvinjavam sto me nije bilo, pocela je skola i sve i onda sam imala malo vremena, kao i inspiracije. Sada kada krece raspust tu saam i evo nasavak pricee, mislim da ce sledeci deo biti poslednji, kometarisite da li vas se svidja. ljubim vas puno i pisacu cesce <3