Prica: 'Posebno vece' ^^ :)

-Bio je 31. decembar, dan uoci Nove godine. Marija i ja smo setale gradom u potrazi za savrsenom kombinacijom za veceras. Polako su iz oblacnog neba na nas padale bele, nezne pahuljice. Napokon i prvi sneg, Marija i ja smo se kao mala deca radovale tome. Setajuci gradom uzivale smo gledajuci ukrasene ulice svetiljkama i uzivale smo uz pesmu sa zvucnika na banderama. Setajuci nasle smo trazeni butik. Usle smo i pregledale haljine, kada je odjednom tu usao Pavle sa svojim drugovima. Pavle me je video i prisao mi. 'Cao Zoko. Kako si?' pitao me je sa najlepsim osmehom i gledajuci me prelepim braon ocima. Znala sam da je zaljubljen u mene i on je znao da sam ja zaljubljena u njega, ali niko nije hteo da prizna to. 'Dobro sam, kako si ti?' uzvratila sam svojim najlepsim osmehom. 'Evo cim sam tebe video, raspolozenje mi se popravilo. Nego gde cekas Novu godinu?' 'Najverovatnije cemo prvo biti kod Marije, a posle cemo izaci u kafic' 'E super, videcemo se sigurno, moram da idem.' Prisao je i poljubio me 'Vazi, vidimo se', samo mi se slatko nasmejao i otisao. Okrenula sam se prema Mariji, a ona me je gledala sa velikim osmehom na licu.
-Vec je sest sati i mi smo kod Marije i spremamo se za veceras. Izacicemo oko devet. Spremile smo se i krenule u kafic gde ce biti i Pavle. Usle smo i sele sa drugaricama. Stalno sam gledala prema ulazu, da vidim da li ce Pavle doci, i kada se pojavio nesto me je samo preseklo u stomaku. Valjda lepirici. Marija ga je videla sa drustvom i rekla mi da sednemo same, da bi mogao da nam pridje. Tako smo uradile i on, cim nas je video, dosao je. 'Cao Zoko. Jako si lepa veceras.' 'Hvala takodje.' Njegov drug je Mariji pokazao glavom, u smislu hajde idemo, i oni su otisli. 'Ovaj Zoko, mozemo da izadjemo da se prosetamo ovde je prebucno.' 'Naravno.' Izasli smo i setali  ulicom, dok nam je sneg skripio pod nogama, osecala sam da ce se nesto lepo desiti, znala sam da ce me poljubiti samo nisam znala kada. Odjednom je stao, i ja sam stala. Okrenuo se prema meni i rekao 'Slusaj Zoko, ti ne moras da budes sa mnom, ako to ne zelis necu te prisiljavati na to, samo sam hteo da ti kazem bas veceras, da mi se jako svidjas, da ne prodje minut, a da ja na tebe ne pomislim i da te stvarno volim, i da cu te voleti zauvek. Uvek cu te cuvati i braniti, makar i ne bili zajedno uvek cu misliti na tebe.' Kada je to rekao, meni se u glavi rojilo milion misli i svasta mi je padalo na pamet, srce mi je lupalo, i mislila sam da ce da iskoci. 'Pavle, je l znas sta si sada uradio?' 'Ne, sta?' 'Ucinio si me najsrecnijom osobom na svetu i ucinio mi ovo vece najlepsim, i najposebnijim do sada.' Nasmejao se, i samo me jako zagrlio, mogla sam da osetim kako mu srce kuca, a i kako lepo mirise. Ostatak veceri smo proveli zajedno, nismo se dovajali jedno od drugog, kao ni ostatak godine.
*KRAJ* 

-Evo jedne od prica koje su vezane za Novu godinu i novogodisnje ljubavi, bice ih jos. Uzivajte <3 :D 

'Jos samo nocas.' ^^

-Sedim u sobi i pricam sa Dunjom, naravno i sa kim cu drugim. I krece pesma 'Jos samo nocas, hajde meni dodji rukama preko moga tela prodji, jer ljubav tvoja sad mi jako treba budi moja voli me do neba.' to je bila nasa pesma. Moja i njegova, kao i 'Pola moga svjeta'. Dunja je to znala i prisla mi je i zagrlila me. On mi je pevao tu pesmu kada smo bili sami i gledao u moje oci, smejao se i pevao. Tada mi je bilo prelepo i zelela bih da se sve to ponovi. Znam, raskinuli smo zbog neke potpune gluposti, ali ja ga i dalje volim, i nedostaju mi oni nasi trenuci, kada smo sedeli zajedno zagrljeni i pricali o svemu. Ljubio bi me tada nezno i govorio mi najlepse stvari, ali to je sve prestalo. Kada se pesma zavrsila bila sam tuzna zato sto sam se setila svega ovog, i Dunja je ustala i rekla: 'Hajde da izadjemo veceras. Nisi izlazila vec duze vreme, a i super cemo se provesti. ' Prvo sam se neckala, ali sam se na kraju slozila i krenule smo. Obukla sam crnu haljinu, i crvene stikle i sredila kosu, i bila sam spremna kao i Dunja.
Kada smo usle u taj klub gde svi izlaze, a i gde smo uvek izlazili, na ulazu sam vec videla njega i njegovu ekipu. Usli smo svi zajedno, oni su otisli na jednu stranu mi na drugu, ali bukvalno smo bili jedno preko puta drugog i lepo smo mogli da se gledamo. Sela sam sa Dunjom i pogledala ka njemu, gledao je u mene. Pocela je pesma 'Beograd prica kol'ko sam te volela, a trebalo bi da sam te prebolela...' samo sam progutala knedlu i nastavila da pevam. Celu pesmu sam jedva prezivela. Gledao je u mene, ni njemu nije bilo sve jedno, videla sam. I bio je toliko lep, savrsen, da, nisam ga nimalo prebolela, ista ona osecanja koja sam osecala prvog dana kada sam ga videla osecala sam i sada. Krenula je pesma od Sergeja 'Pola moga svjeta', nasa pesma, uz koju smo najvise uzivali, nije pevala o tadasnjoj nasoj situaciji, ali smo je jako voleli. Sta je ovo ljudi? Kao da svi znaju da sam tuzna, i jos pustaju sve te pesme. Ovu pesmu nisam prezivela, kada sam cula Sergejev glas, suze su same pocele da idu niz obraze. Nisam mogla da se smirim. Jos je pored njih sela neka devojka, a i pocelo je 'On meni krade te, a ja te ne bih dao, sa tobom mi odnosi pola moga svjeta.' Video je da placem, i brzo mi prisao. Dunja je otisla kod njegovog druga za sto. Prisao mi je i obrisao suze i rekao: 'Ja ne zelim da budem decko, koji ce devojkama da razmaze maskaru, posebno ne tebi. Tebi koja si mi sve na svetu, koju volim vise od sebe, i koja je pola moga sveta.' Samo sam jos vise plakala, i jako ga zagrlila. Rekla sam mu 'Ja te i dalje volim, i ne zelim nikome da te dam, zato sto bi on odneo pola moga sveta.' Nasmejao se i poljubio me najneznije do sada, i grlio najjace. Osecala sam se prelepo. A za Dunju nisam brinula ona je bila kod Ivana, zagrljena i srecna kao i ja. :D
*KRAJ*

Najsrecnija na svetuuu ^^

-HEJ SVI VI LJUDI, HEJ SVI VI LJUDI SLUSAJTE MEEEE (ko je gledao Sundjer Boba shvatice xDD) NASLE SMO SLIKE SA BOJANOM PERICEM ,Tamarom Dragicevic i Brankom Jankovicem. Pisem velikim slovima zato sto sam, jako, jako, jako, jako srecnaaa :DDDDDD Volim vas sve i ljubimm :**** 

8.11. Najlepsi dan, sa najgorim krajem :( :D

- Cao svima :D
Evo mene posle duzeg vremena. Imam jednu predivnu vest. Sada u petak 8.11. sam sa Z bila u Zrenjaninu na premijeri filma 'Vojna akademija 2' i bilo je prepreprelepo. Tog dana smo i u skoli menjali nastavnike, ja sam bila vaspitacica, a Z uciteljica. I bilo je bas zanimljivo i ishvalili su nas nastavnici i direkor. ^^ :D I posle toga smo oko 17h krenule za Zrenjanin. Kada smo stigle bile smo toliko srecne i uzbudjene, kupile smo karte i dobile 13 red posto je Z-ina sestra bila sa nama sa deckom, njima smo dali 13, a oni nama 3 red. Kada smo sele, jedva smo cekale da krene film. Kada je pocelo, iz treceg reda smo predobro videle platno, i film je stvarno nenormalno predobar. Trenutno moj omiljeni film. Samo mi se ne svidja to sto Klisura i Sasa nece biti zajedno i zbog toga sam se malo skenjala, ali ovo ostalo je predobro.I Laki i Bisa ce biti zajedno i stvarno su se preslatko smuvali. <3 Kada se film zavrsio, Tamara Dragicevic, Branko Jankovic, i Bojan Peric su izasli na binu i poklonili se. Posto smo mi bile u trecem redu brzo smo stigle do njih i pricale smo sa Dzeltom, pitao nas je da li nam se dopao film, mi smo rekle da jeste i tako, i kada smo izasle napolje, pocelo je slikanje sa njima. Nas dve smo se prve slikale sa Stosicem, pa sa Tamarom i onda sa Dzaletom. I dobile smo autograme i njihove slike i predobro je bilo, stvarno, ali, uvek ima jedno ali, kada smo sele u auto na putu do kuce smo gledale slike i njena sestra je hela da vidi slike i ja nemam pojma sta je ona radila, mozda je izbrisala slucajno, stvarno nemam pojma, slike su nestale i vise ih nikada nismo nasle. Ja sam to vece kada sam stigla kuci toliko plakala, da sam se jedva smirila do pola dvanaest. Strasno, i sad cemo da nosimo fotoaparat u servis da oni nesto pokusaju, ali sumnjam da ce nesto uspeti, kontam da su slike izbrisane. Jbg, ali bas mi je krivo zbog toga, vise nikom ne dam da sam gleda slike, ako hoce da gleda ja cu pokazati, ali ovako vise nece moci :D I tako, sad gledam tv, i da sutra se ne ide u skolu :DD Idem, vidimo se :*