'Jos samo nocas.' ^^

-Sedim u sobi i pricam sa Dunjom, naravno i sa kim cu drugim. I krece pesma 'Jos samo nocas, hajde meni dodji rukama preko moga tela prodji, jer ljubav tvoja sad mi jako treba budi moja voli me do neba.' to je bila nasa pesma. Moja i njegova, kao i 'Pola moga svjeta'. Dunja je to znala i prisla mi je i zagrlila me. On mi je pevao tu pesmu kada smo bili sami i gledao u moje oci, smejao se i pevao. Tada mi je bilo prelepo i zelela bih da se sve to ponovi. Znam, raskinuli smo zbog neke potpune gluposti, ali ja ga i dalje volim, i nedostaju mi oni nasi trenuci, kada smo sedeli zajedno zagrljeni i pricali o svemu. Ljubio bi me tada nezno i govorio mi najlepse stvari, ali to je sve prestalo. Kada se pesma zavrsila bila sam tuzna zato sto sam se setila svega ovog, i Dunja je ustala i rekla: 'Hajde da izadjemo veceras. Nisi izlazila vec duze vreme, a i super cemo se provesti. ' Prvo sam se neckala, ali sam se na kraju slozila i krenule smo. Obukla sam crnu haljinu, i crvene stikle i sredila kosu, i bila sam spremna kao i Dunja.
Kada smo usle u taj klub gde svi izlaze, a i gde smo uvek izlazili, na ulazu sam vec videla njega i njegovu ekipu. Usli smo svi zajedno, oni su otisli na jednu stranu mi na drugu, ali bukvalno smo bili jedno preko puta drugog i lepo smo mogli da se gledamo. Sela sam sa Dunjom i pogledala ka njemu, gledao je u mene. Pocela je pesma 'Beograd prica kol'ko sam te volela, a trebalo bi da sam te prebolela...' samo sam progutala knedlu i nastavila da pevam. Celu pesmu sam jedva prezivela. Gledao je u mene, ni njemu nije bilo sve jedno, videla sam. I bio je toliko lep, savrsen, da, nisam ga nimalo prebolela, ista ona osecanja koja sam osecala prvog dana kada sam ga videla osecala sam i sada. Krenula je pesma od Sergeja 'Pola moga svjeta', nasa pesma, uz koju smo najvise uzivali, nije pevala o tadasnjoj nasoj situaciji, ali smo je jako voleli. Sta je ovo ljudi? Kao da svi znaju da sam tuzna, i jos pustaju sve te pesme. Ovu pesmu nisam prezivela, kada sam cula Sergejev glas, suze su same pocele da idu niz obraze. Nisam mogla da se smirim. Jos je pored njih sela neka devojka, a i pocelo je 'On meni krade te, a ja te ne bih dao, sa tobom mi odnosi pola moga svjeta.' Video je da placem, i brzo mi prisao. Dunja je otisla kod njegovog druga za sto. Prisao mi je i obrisao suze i rekao: 'Ja ne zelim da budem decko, koji ce devojkama da razmaze maskaru, posebno ne tebi. Tebi koja si mi sve na svetu, koju volim vise od sebe, i koja je pola moga sveta.' Samo sam jos vise plakala, i jako ga zagrlila. Rekla sam mu 'Ja te i dalje volim, i ne zelim nikome da te dam, zato sto bi on odneo pola moga sveta.' Nasmejao se i poljubio me najneznije do sada, i grlio najjace. Osecala sam se prelepo. A za Dunju nisam brinula ona je bila kod Ivana, zagrljena i srecna kao i ja. :D
*KRAJ*