Najlepsi status.

-Imam jednog prijatelja. Poznajem ga od prvog razreda. Bio je najbolji dečak u školi, jer se na svakom odmoru igrao žmurke sa mnom i pratio me je kući kada me je bilo strah da idem sama. Kasnije mi nije bio više toliko drag. Prestao je da ide sa mnom kući i igrao je fudbal sa drugim dečacima tokom odmora. Kada bi me ugledao, okrenuo bi se i pričao sa svojim prijateljima. Kada sam imala jedanaest godina moji roditelji su se razveli. Nisam želela da to kažu mojim prijateljicama. Međutim, moja majka me nije mogla gledati tako tužnu, pa ga je pozvala. Došao je i ostao celi vikend. Ležali smo na krevetu i gledali TV, plakao je skoro onoliko koliko sam i ja. Svaki put kada ne bih plakala tokom neke reklame, dozvolio mi je da pojedem po jednu kuglu sladoleda od čokolade. Posle toga je opet išao sa mnom svaki dan kući. Godine su prolazile. Bio je sa mnogim devojkama, s kojima se i rastavio, ali sam ja uvek bila ona koju je po noći otpratio kući. U trećem razredu srednje škole, tokom časova matematike, sedela sam kraj njega. Buljila sam u njega i njegove zelene oči. I u tom trenutku shvatila sam, zašto mi je majka uvek govorila da su oči ogledalo duše. Tada sam poželela da mi bude nešto više od druga, iako sam znala da on to ne želi. Sledeće godine učestvovao je u školskoj pozorišnoj predstavi. Sedela sam u prvom redu i smeškala mu se, dok je stajao pod svetlima pozornice. Izgledao je neverovatno lepo i sretno – uzvratio mi je osmeh. U tom trenutku opet sam poželela da budemo nešto više od prijatelja, ali sam znala da on to jednostavno ne želi. Nekoliko sedmica nakon toga jedna od mojih prijateljica postala mu je devojka. Svi su pričali kako su odličan par, jer je i ona bila isto tako lepa i popularna kao i on. Ali sam ja bila ona koju je svako veče vozio kući. Tako smo jedno veće ostali malo duže u autu - pričao mi je kako je to najbolji period u njegovom životu. Pogledala sam u njegove zelene oči i znala sam da je istina to što govori. Poželela sam da ja budem ta zbog koje ima najbolje vreme u svom životu. Želela sam da budemo više od prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. Sledeći dan u školi morali smo pisati sastav na temu „Prva ljubav“. Znala sam o čemu želim pisati, ali nisam mogla. Kada sam pogledala svog najboljeg prijatelja kako se smeška mojoj prijateljici, poželela sam da ja budem ta o kojoj bi pisao u svom sastavu. Imala sam želju da budemo nešto više od najboljih prijatelja, ali sam naravno znala da je to nemoguće. Moja prijateljica me je nazvala nekoliko sedmica posle toga da mi kaže da ju je ostavio. To veće sedeli smo jako dugo u autu. Pričali smo o našim prijateljima, o školi, muzici... Rekao mi je da moju prijateljicu nikad nije volio. Poželela sam u tom trenutku da meni kaže kako me voli. Htela sam da budemo više od najboljih prijatelja, ali sam znala da on to ne bi želio. Vreme je prolazilo. Odlučio je da nakon mature ide u Kanadu na godinu dana. Na oproštajnom slavlju mi je rekao kako sam njegova najbolja drugarica. Pogledala sam u njegove prelepe zelene oči i poljubila ga u obraz. Htela sam da mi kaže kako me ustvari voli i da želi da budemo više od najbolji prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. Vreme je prolazilo... Kada se vratio, rekao mi je kako je u Kanadi upoznao devojku i da se želi ženiti. Upoznala sam je. Kada me je pitao šta mislim o njoj, odgovorila sam da mislim da je jako lepa. A on je meni na to uzvratio da je našao ljubav svog života. Opet sam poželela da budemo više od prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. To veče me je zadnji put vozio kući. Tokom venčanja sedela sam u prvom redu, a on je ponovo stajao pod svetlom kao u pozorišnoj predstavi, samo što su to ovaj put bila svetla u crvki. Izgledao je prelepo i sretno. Nasmejala sam mu se, a on je uzvratio. Pogledala sam u njegove zelene oči i znala sam da je iskren. U tom trenutku poželela sam da ja stojim ispred oltara sa njim. Želela sam da mi bude više od najboljeg druga, ali sam i znala da on to ne želi. Nakon venčanja moj najbolji drug se preselio sa svojom ženom u Kanadu. A ja sam ostala... godine su prolazile. Danas opet sedim u crkvi... na njegovoj sahrani. Saznajem da se već nakon nekoliko godina razveo od svoje žene. Naša bivša nastavnica drži govor i spominje kako je oduvek znao divno da piše. Onda počinje da čita jedan deo njegovog sastava, koji smo pisali, dok smo išli u četvrti razred srednje škole: „Moja prva ljubav: Nikada nisam pogledao tu djevojku a da nisam imao želju da joj kažem koliko je volim. Pogledam u njene predivne tamne oči i poželim da joj budem više od najboljeg druga, ali znam da ona to ne želi.“...-Jedna drugarica je stavila ovo na status i ja sam se malo rasplakala, prelepo je. <3