Zauvek zajedno.

-Prvi put kada sam ga ugledala, bio je mali decak od 7 godina. Imao je lice puno pegica, rascupano braon kosu i najlepse i najkrupnije braon oci. Tog dana on i njegovi su se doselili u nas kraj, moja mama je naravno, kao dobar komsija, prisla i pocela da prica kako joj je drago sto su se doselili, bla, bla. A ja sam se upoznala sa njim. Prisao mi je i kao pravi smeker pruzio ruku i rekao 'Ja sam Ognjen. Kako se ti zoves?' 'Cao ja sam Teodora.' Gledao me je svojim krupnim ocima, a ja sam se smesila i uvrtala krajeve kose. Od tog dana Ognjen i ja smo postali nerazdvojni, provodili smo ceo dan na jednoj staroj kucici na drvetu koju smo sami (naravno uz pomoc mama i tata) napravili i zakleli smo se da necemo nikome otkriti nase mesto i da cemo tu dolaziti kad god smo tuzni ili srecni. Godine su prolazile, tako smo se i mi menjali. Ognjen je postao momak za kojim lude sve devojke, ali on je uvek sa mnom bio u kucici na drvetu i sve te devojke su bile ljubomorne na mene. Jednog jutra, kao i obicno Ognjen je dosao po mene da zajedno idemo u skolu, izasla sam,a on je bio nesto posebno srecan tog dana, osmeh nije skidao sa lica. 'Ooo, Ogi pa da se nisi ti nama malo zaljubio?' 'Mozda i jesam, ali veceras u 8h dodji u nasu kucicu pricacu ti sve.' 'Ahaa, pa vaziii' i nasmejala sam se, uzvratio mi je osmeh i pogledao me svojim braon ocima. Do skole smo pricali o raznim glupostima, kao i obicno. Kada smo dosli u skolu, poljubio me je u obraz i otisao sa svojim drugovima, a ja sa svojim drugaricama. 'Cao Tea, jaao kako je Ogi sladak, ti si velika srecnica.' 'Hahah, zasto?' 'Pa stalno provodis vreme sa njim, a i on ne skida pogled sa tebe.Ja mislim da se ti njemu svidjas.' 'Ma sta lupas, on mi je najbolji drug, nema sanse.' I tada je zvonilo. Ceo dan sam razmisljala o tome sto je rekla Olja... ma nema sanse da je zaljubljen u mene.. i onda sam se setila njegovih ociju i osmeh mi se pojavio na licu. Boze Teodora, saberi se, on ti je najbolji drug. Zaboravi na to, i jesam sve do 8h, kada sam trebala da se vidim sa njim. Otisla sam do kucice. Na njoj su bile razne svetlece sijalice, koje su bile nanizane na krov kucice, ali kada sam usla, nije bilo nikoga. Okretala sam se oko sebe i odjednom neko mi je stavio ruke na oci. Bio je to Ognjen naravno i prelepo je mirisao. 'Haha, neces me prevariti, znam da si ti Ognjene.' 'A kako si znala?' 'Moras da promenis parfem.' 'Hahah, znam ja da se tebi ovaj svidjaa, nemoj mi se nabacivati.' 'Hahha izvini riboo.' 'Hahah, oprosteno. Dodji.' Uhvatio me je za ruku i izasli smo na 'terasu', tj izasli smo iz kuce. 'Veceras je pun mesec i veceras su najavili puno zvezda padalica, pa sam hteo da vidis to.' 'Aa, divan sii.' I poljubila sam ga u obraz. 'Znam, Tea, znam' 'Haha pametnica. A sta si hteo da mi pricas?' 'Ma nista posebno, hteo sam ovo da ti pokazem, to je sve.' 'Ognjene znam te, reci mi sta je bilo?' 'Ovako, slusaj me pazljivo Tea.' neki leptirici su mi prosli kros stomak. 'Svidja mi se jedna devojka jako, i pre neko vece smo se poljubili, ona je divna, i zeleo sam da te pitam za savet. Kako ja njoj da kazem da je volim?' Kada je to izgovorio svi leptirici su pocrkali, jedva sam uspela da se kiselo nasmejem. Kako sam mogla biti tako glupa, naravno da se ne svidjam Ognjenu on me gleda kao drugaricu kako sam uopste mogla i da pomislim na to. 'Paa..ja bih to uradila na nekom romanticnom mestu. Mi devojke volimo takve stvari. Odvedes je negde i celo vece je grlis, ljubis i budes nezan prema njoj i na kraju kada osetis onu posebnu tisinu, koja nije neprijtna, nego ona, kada je osetis, znas da je to ona prava osoba sa kojom bi voleo da budes i onda.. samo je pogledas i kazes volim te.' Dok sam izgovarala sve to, gledala sam ga direktno u oci i kada sam skontala da sam se malo zanela i ukljucila mastu, prestala sam i okrenula se i ustala i gledala u nebo, kao ocekujuci neku zvezdu, ustvari sam samo htela da prekinem sve to. 'Ahaa, znaci to mi predlazes?' Prisao mi je i stao pored mene. 'Pa da.' 'Da li je neko tebi nekad rekao volim te na takav nacin ili?' Okrenula sam se prema njemu i opet ga pogledala direktno u oci 'Ne, niko mi nikada nije rekao volim te.' 'Da li bi volela?' 'Da, ali od osobe koja to stvarno misli, a ne izgovara te reci tako lako.' Cutao je i gledali smo se tako, verovano nekoliko sekundi, ali meni je licilo kao vecnost. To je bila ona tisina, tisina koja nije neprijatna, ali sam tada prvi put od kako ga poznajem, pozelela da bude samo moj.  Polako se primicao, i kada sam shvatila sta ce da uradi, samo sam ga jako zagrlila. Taj poljubac bi bio neprijatnost za oboje. Kada je i on shvatio sta se upravo desilo, jako me je zagrlio. Odjendom viknuo je 'Tea, vidi zvezdaa.' Okrenula sam mu ledja, a on me je zagrlio tako. Odjednom prosla je jos jedna zvezda, pa jos jedna i za nekoliko sekundi nebo je bilo puno zvezda padalica. Zatvorila sam oci i pomislia zelju. Zelja mi je bila da se ovo vece ponovi i da budem stalno u Ognjenovom zagrljaju. I ako smo stojali zagrljeni i gledali u nebo sve dok nije prestalo. Kada je prestalo, okrenula sam se prema Ognjenu i rekla 'Ovo vece je bilo divno Ogi, zelim ti puno srece sa Anom." pogledao me je i nasmejao se, i ja sam polako sisla niz stepenice koje su bile naslonjene na drvo i otisla kuci. Kada sam dosla kuci, svi su vec u svojiim sobama, otisla sam u moju, presvukla se i ususkala pod jorgan, bilo je hladno napolju. Moj krevet je bio pored prozora, i kako sam legla gledala sam kako napolju u mraku sjaji kucica i kako zvezde i dalje padaju. Vise nisam pomislila nijednu zelju, ali sam mislila o ovoj posebnoj noci. Zbog cega je on krenuo da me poljubi, ako mu se vec svidja druga devojka? Ili je mozda izmislio tu drugu devojku? Ma nee, to je glupo, zasto bi to uradio? I tako razmisljajuci sam utonula u san.
Prolazili su dani, a ja sam i dalje mislila na Ognjena, sve vise i vise. On je i dalje bio onako lep i divan sa svojim braon ocima. Polako se priblizavala i Nova Godina, dogovorili smo se da cemo nas dvoje ici na zurku kod drugarice, bice svo nase drustvo. To sam sa nestrpljenjem cekala i nadala da ce se nesto desiti, ali nisam htela da mislim o tome da ne izbaksuziram.
Kao i svake godine, Ognjen i ja kupujemo jedno drugom poklone za Novu Godinu, tako je i ove. 29.12. sam odlucila da odem u soping kako bih mu izabrala nesto lepo. Otisla sam u trzni centar, razgledala izloge i onda sam se setila da on voli Dina Merlina i onu pesmu 'Mjesecina' uvek smo to zajendo pevali, pa sam odlucila da mu kupim cd Dina Merlina.
-Napokon je doslo to vece tj 31.decembar, poslednje vece i poslednji dan stare godine i 1.januar nove godine. To vece treba da bude posebno, da bar na jedno vece u celoj godini zaboravimo na sve probleme i sve muke koje su iza nas, da gledamo ispred sebe, nadjemo ono za cime tragamo  ucinimo pocetak nove godine najlepsim do sada. To svako treba da uradi, opusti se to vece i jednostavno uziva, da ne mislimo sta bi bilo kad bi bilo, nego da uhvatimo taj trenutak, to vece i ucinimo ga posebnim i vece za pamcenje. Ja sam to uradila i mogu vam reci ni zbog jedne situacije nisam zazalila.
Jutro 31. decembra je pocelo katastrofa. Planirala sam da se probudim odmorna i nasmejana, medjutim probudili su me komsije koje su bas danas nasle da seku jelu ispred kuce, kao ukrasno drvo. Probudili su me u osam ujutru i jako sam bila besna. Mislila sam kad je ovako krenule, sta ce biti kasnije. Naravno tu nije bio kraj, kada sam se probudila videla sam poruku od Ognjena da je u drugom gradu i da ne zna kad ce doci po mene i mozda i ne dodje. Bas super. Sve je krenulo naopako, kada sam procitala poruku, nije mi se vise ni islo na zurku niti mi se slavila Nova Godina, ipak sam htela da je proslavim sa Ognjenom. I tada sam shvatila. Sve sto zelim i sto sam zelela je da sa Ognjenom proslavim Novu godinu, da sa njim ispratim staru, a docekam novu i da njemu prvom cesitam i da ga poljubim i jednostavno shvatila sam da... da ja njega volim, i da sam sve ovo vreme od sebe sakrivala i plasila se sebi da priznam da ga ja volim.
Ceo dan mi je bio nikakav, nadala sam se da ce Ognjen stici i stalno gledala u telefon iscekujuci poruku od njega, ali nista nije stiglo. Spremila sam sta cu obuci, divnu leprsavu haljinu, crne stikle i uvicu kosu. Zurka je bila oko 20h. Krenula sam polako da se spremam, oko deset do osam sam bila spremna i odlucila sam da nazovem Ognjena. 'Halo, Ogi gde si? Je l stizes?' 'Teice, evo me ispred tvoje kuce, izadji.' 'Izlazim' kada sam to cula, osmeh sa lica nije mogao niko da mi skine, bila sam najsrecnija na svetu. Javila sam se mojima, i izletela iz kuce. Ugledala sam ga, bio je divan. Nosio je sive pantalone, belu kosulju i sivi sako onako smekerski raskopcan, a dugacka kosa mu je dodirivala obraze. Poletela sam mu u zagrljaj, divno je mirisao, jako me je zagrlio i poljubio 'Divna si veceras' 'Kao i ti' nasmejao se i krenuli smo. Njegov tata nas je odvezao do drugarice koja je pravila zurku. Kada smo izlazili iz auta njegov tata nam je rekao 'Cuvaj je sine, da je neko ne otme, vidi kako je lepa' a on je rekao 'Hocu, ona je samo moja, ne sme niko da je dira' samo sam se nasmejala i izasla. Na zurki je bilo puno ljudi, bolje reci puna kuca, muzika je trestala i svi su se ludo zabavljali. Svi oni su bar na trenutak zaboravili na sve probleme koji ih cekaju kada sve ovo prodje, opustili su se i uzivali. Ognjen i ja smo se gurali kroz guzvu i odjednom je krenula pesma 'Dodjes mi u san' uhvaio me je za ruku i privukao k sebi, stavio moje ruke oko njegovog vrata i tako smo plesali, gledajuci u njegove najlepse oci. Smeskao se, a srce mu je tuklo brze nego ikada. Gledao me je. Odjednom kao da su svi nestali, kao da nije bilo nikog oko nas, kao da smo zaboravili da pricamo ili smo se plasili da bi reci pokvarile sve, samo smo se gledali. Polako je stavio glavu pored moje. Shavtila sam da je to ona tisina o kojoj sam mu pricala nisam ni verovala da je svarna. I tada je rekao nesto cemu se nisam nadala. Rekao je.. 'Volim te' i nastavio da plese.

Posle toga ja sam otisla kod mojih drugarica on kod njegovih drugova, celo vece smo bili sa njima sve do okucavanja onih poslednjih deset sekundi stare godine. Svi su izasli napolje kako bi videli varomet. Stajala sam tako sa drugaricama i odjednom me je neko zagrlio. Okrenula sam glavu i videla Ognjena. Smeskao se i tako smo stajali zagrljeni. 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, 0. Okrenuo me je, pogledali smo se direktno u oci, polako se priblizavao meni i na kraju poljubio. 'Ti si moje sve na svetu, nikom te ne dam i nikada neces biti necija druga bices samo moja.' 'Hocu. Volim te' Opet me je poljubio.
-Celo vece smo proveli zajedno, proslavljali nasu dvadeseogodisnjicu braka zajedno sa nasom decom, ispricali smo im nasu ljubavnu pricu koju nijedno od nas nikada nece zaboraviti. I dalje se volimo kao prvog dana, i idalje zajedno proslavljamo 31.decembar, kao nasu godisnjicu i kao docek neceg novog, lepseg, sto cemo zajedno proci.

*KRAJ*