Toliko neostvarenih zelja, toliko uspomena i toliko lica koje smo nekada voleli, cuvamo u sebi. Nikada ih ne zaboravljamo, ali one su uvek tu da nas podsete da je nesto bilo ili na nesto sto je moglo biti. Tu su da nas podsete da nekad sve to boli, sve te uspomene. Svaku uvredu, laz, uspomenu, neostvarenu zelju cuvamo u sebi i onda samo pustite jednu pesmu, samo jednu i slomite se. Placete i placete jer zelite da sada imate sve te osobe pored sebe da vas grle i vole, sve te neostvarene zelje da budu ostvarene. Suze klize niz lice, ne cujete vise tu muziku koja vas je naterala na plac, mislite o svemu o svom zivotu i svim usponima i padovima. Setite se svega i opet suze klize. Dobro znam taj osecaj. Dosta vam je svega, zelite samo nekoga ko ce vas utesiti, zagrliti, ali niko nije tu, sami ste i sami se nosite sa svim tim. Dodju takvi trenutci i oni ne dolaze bez razloga, dolaze da nam prociste oci, srce i dusu od losih misli i dogadjaja. Da nas ohrabre, daju novu snagu da nastavimo dalje. Posustanemo, ali se opet podignemo na noge, nasmejemo i nastavimo kao da se nista nije desilo. Malo sminke sve ce to da pokrije kao i osmeha. Niko nece primetiti da si plakala. Zena si mozes sve.
Нема коментара:
Постави коментар