-Sedim na prozoru. Rano predvece, cenim nekih sedam sati. Jos uvek nije pao mrak, tipicno za prolece. Sedim i samo udisem prelep miris jorgovana, toplog puta, trave i u sekundi osetim neki miris, nesto cudno. Leti se to dogadja i nikada nisam mogla da objasnim sta je to. Taj miris koji pokrene moje leptirice u stomaku, miris koji kao da donosi nesto lepo, kao da donosi samopouzdanje, kao da donosi osecaj da ce nesto veliko i lepo da se desi. Nikada nisam uspela da opisem drugima taj velicanstveni miris, koji u meni budi toliko srece, uspomena i nestrpljenja i zelje da se desi nesto lepo.
Pocinje sve hladnije i hladnije da biva, nema Sunca nigde, zaslo je za visoke grane drveca koja se vide odavde. Zavrsio je svoj deo posla, ucinio je dan lepsim i toplijim i sada odlazi na spavanje, a dolazi hladni Mesec, Toliko su razliciti, a opet u coveku bude najlepsa osecanja. Ne zna se koliko se taj hladni Mesec nagledao poljubaca iz svih krajeva sveta, koliko se nagledao neznih zagrljaja, toplih reci, ocaranih pogleda i klupica od koji svaka ima neku svoju pricu. Koliko je Sunce toplo i povezuje se sa ljubavlju, ne smemo zaboraviti ni Mesec. Ipak je nocu sve lepse, a posebno kada imamo neki tracak svetlosti koji sija najjacim sjajem i daje nam snage i samopouzdanja da uradimo ono sto smo dugo cekali. Ne mogu vam opisati koliko male stvari, sada mislim na miris i sedenje na obicnom belom prozoru, mene mogu uciniti smirenom i srecnom. Danas se nista nije dogodilo sto bi mi
izmamilo osecaj srece, ali ovakav kraj dana kada osetim taj poseban miris, mi daje snagu da verujem da me ceka nesto veliko i lepo, nesto zbog cegaa se cekanje isplati. Nadam se da ko ceka taj i doceka. Mozda sada u ovom trenutku dok ja vama ovo pisem, neko mene ceka, a ni ne zna da bas mene ceka, ali ceka nesto veliko i mozda se nasa cekanja sretnu i onda se desi to nesto lepo i veliko. Ne znate sta vas ceka odmah iza ugla, otvorite oci, mozda bas taj neko stoji vama pred nosom, a vi ne vidite od velikih ocekivanja u koje ste upali. Nekada velike stvari i velika ocekivanja ne mogu doneti srecu. Sreca je u malim znacima. Znajte da cenite taj bojazljivi osmeh na ulici koji vam uputi malo dete, koliko straha se krije iza njega. Ne zanemarite ljubazne ljude, oni pokusavaju da vam poprave dan. Cenite osobe koje vas vole, nebitno da li i vi osecate isto prema njima. Cenite njihovu paznju, iza nje se krije velika hrabrost i strah od vase reakcije. Budite ljubazni, pazljivi, volite, ljubite, grlite, smejte se, zivite zivot. On je kratak, moze da prodje u sekundi ukoliko ga protracite na mrznju, pohlepu, zavist. Ispunite svoj zivot pozitivnim mislima, osmehom i srecom. Verujte mi bolje ce te se osecati. Nemojte biti mrzovoljni i nervozni, znam imate probleme i brige, svi ih imaju, ali drugi ne moraju da ispastaju zbog njih. Ako je vama propao dan, popravite ga i potrudite se da ga ne pokvarite drugima. Ah, postaje hladno, noge u belim carapama su mi se smrzle, idem ja odavde. Uzivate u sledecem danu. Carpe diem- iskoristite dan!
*Ova prva slika nema nikakve veze sa tekstom, ali ja sam se tako slatko nasmejala danas kada sam je videla i dala mi je snagu da mislim da je stvarno tako. Zato sam zelela da je podelim sa vamaa :D A tek druga nema nikakve veze sa tekstom, ali meni je osmeh od uva do uva uvek kada slusam ovu pesmu, tako da sam i to htela da podelim sa vama
-Cao svimaa :D
-Aa jos malo pa Nova Godinaa, jedva cekam. Ja ne znam gde je proletela ova godina, znaci bukvalno proletela. Jedva cekam Novu Godinu, sneg, muziku, poklone, zvoncice, svetiljke i sve divno sto zima i praznici donose. Obozavam Novu Godinu. Gde cete je vi proslaviti? I kako pamtite prosle Nove Godine? Da li imate neke ljubavne price? Ako da, a zelite da ih objavim, slobodno mi saljite u komentare pa cu ja lepo prekucati i urediti i bice to jedan post. Slobodno komenarisite.
