Samo jedan pogled i te braon oci dovode do ludila. Do osecaja kao da letite, kao da je neko drugi usao u telo i ne moze da kontrolise taj osmeh na licu niti srce koje lupa brzinom svetlosti. Eh, sta bi bilo kad bi te usne udelile poljubac, a te ruke najduzi zagrljaj? Da li ste imali tu zarku zelju da zagrlite nekoga ko nije vas? Da li ste nekada zeleli da kazete nesto nekome ko je daleko? Da li ste zeleli samo da ga drzite za ruku i da imate osecaj da mozete do kraja zivota tako? Da li ste ikada imali toliku zelju za nekim ko nikada nije bio niti ce biti vas? Ja se sada tako osecam i mislim da cu poludeti петак, 24. април 2015.
Uhvatila me patetika :)
Samo jedan pogled i te braon oci dovode do ludila. Do osecaja kao da letite, kao da je neko drugi usao u telo i ne moze da kontrolise taj osmeh na licu niti srce koje lupa brzinom svetlosti. Eh, sta bi bilo kad bi te usne udelile poljubac, a te ruke najduzi zagrljaj? Da li ste imali tu zarku zelju da zagrlite nekoga ko nije vas? Da li ste nekada zeleli da kazete nesto nekome ko je daleko? Da li ste zeleli samo da ga drzite za ruku i da imate osecaj da mozete do kraja zivota tako? Da li ste ikada imali toliku zelju za nekim ko nikada nije bio niti ce biti vas? Ja se sada tako osecam i mislim da cu poludeti 
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар