среда, 11. септембар 2013.

Prica: 'Prica jednog momka.' :D

-Imao sam tada 15 godina, kada sam je ugledao tako lepu, neznu i dobru. Od tog trenutka kao da se nesto zakuvalo u mom stomaku, valjda su mi se prvi put u zivotu pojavili leptirici u stomaku, i valjda sam se tada zaljubio. To je bio prvi dan u novoj srednjoj skoli, i kada sam video jednu drugaricu iz razreda, zaljubio sam se. Prisla mi je i rekla 'Cao ja sam Sanja' 'Cao ja sam Relja' 'E bas mi je drago sto smo se upoznali.' Nasmesila se prelepim osmehom, koji joj je otkrivao ravne, bele zube. Kada je to rekla nastavila je dalje da se upoznaje sa svima.
Posle skoro mesec, dva dana u skoli, ja sam shvatio da je ona savrsena devojka za mene. Ta njena dobrota, da svima pomogne, da nikoga ne povredi me je najvise osvajala, kao i njen zarazni smeh, na koji ne mozes da ostanes ravnodusan. Bio sam zaljubljen u nju, i vremenom smo ona i ja posajali jako dobri drugovi, cak i najblizi od svih u razredu. Pricali smo o svemu, otkrivala mi je razne tajne kao i ja njoj, osetio sam da njoj mogu da verujem i prvi put u zivotu sam moje tajne otkrio nekom. Ona je bila pazljiva uvek me je gledala u oci i pazljivo slusala, i svaki moj problem probala je da resi. Ja sam joj se za sve to oduzio poljupcima, i zagrljajima, i video sam da joj to prija. Hteo sam da se oseti voljeno, da zna da na mene uvek moze da racuna, da kad pomisli da je niko ne voli, seti se mene i to joj izmami osmeh na lice. Hteo sam da je volim i voleo sam je kao nijednu do sada, ali nisam imao hrabrosti da joj sve to priznam. Znam, musko sam i sve se svodi da mi muskarci uvek preuzmemo inicijativu, ali nekada je i nama tesko, ni mi ne mozemo uvek da budemo hrabri i puni samopouzdanja.
Ali sedeci jedno vece sa njom na klupi, naravno opet smo pricali o svemu i svacemu, rekla je da joj je hladno i da ce jos malo kuci, samo sam se priblizio njoj i cvrsto je zagrlio. 'Je l sada ne moras kuci?' Slatko se nasmejala  i rekla da ipak mora da krene, ali ce ostati jos malo. Tako smo zagrljeni gledali u zvezde. Osecao sam se predivno, mislio sam da nikada necu biti ovoliko zaljubljen, hteo sam da je grlim do kraja zivota, ali nazalost ona je morala da krene kuci, na kraju sam joj dao koka-kolu, na kojoj pise 'Drugarica' nasmejala se i poljubila me u obraz i otisla kuci.
Sledeceg dana sam se setio te koka-kole i palo mi je na pamet da joj posle nekoliko dana dam kolu na kojoj pise 'Simpatija' i na kraju 'Devojka.' Bio sam uporan, zeleo sam je, ma nek se i izblamiram, ako odbije, vazno da sam pokusao. Posle desetak dana i skoli sam je na velikom odmoru zagrlio i dao joj kolu na kojoj pise simpatija. I samo se nasmejao i otisao. Ne znam kako je ona reagovala, ali su mi drugovi preneli da je imala osmeh na licu. I kada je proslo jos deset dana, ona je sedela sama na klupi u parku, videla me je i mahnula mi, prisao sam joj. Seo pored nje i rekao joj 'Izvoli' i pruzio joj koka-kolu na kojoj pise 'Devojka' ona me je pitala 'Ali ja ti nisam devojka?' Samo sam joj prisao blize i nezno je poljubio i rekao 'Sad jesi.' Ona se nasmejala i poljubila mene i rekla 'Jesam.' Od tada smo nerazdvojni i volimo jedno drugo najvise na svetu. <3


-Eto momci, momak iz moje price je presao preko ponosa, nije mu bilo vazno da li ce ga devojka ispaliti, zato sto ju je voleo, zato sto mu je ona bila sve na svetu. Ako se i vi potrudite oko neke devojke i ona ce se truditi oko vas, nije sramota voleti, sramota je prevariti i lose se ponasati prema nekome. Budite hrabri, pokusajte, nemate sa da izgubite. :)

-Eto doslo mi je da napisem neku pricu, iz muske perspektive, nadam se da ce vam se svideti. :D <3

недеља, 8. септембар 2013.

Biografska: 'Najbolji drug' ^^

-Bilo je to jedne tople junske veceri, kada sam dozivela svoj prvi i najlepsi poljubac od svih. Pa cu sada podeliti to i sa vama. :)
Kao sto rekoh bilo je to tople junske veceri, i ja sam tada trebala da idem kod mog najboljeg druga, ujedno i komsije na rodjendan. Naravno doterala sam se kao i uvek, nista preterano, ali sam lepo izgledala. Oko osam sati sam vec bila kod njega i pricala sa drugaricama, celo vece sam se gledala sa njim, i jednom dok je prolazio pored mene zakacio mi je rukom kosu, zmarci su mi prosli kroz celo telo, ne znam ni sama zasto, niti sam bila zaljubljena u njega, nista. Kada je vec bilo dvanaest, svi su se razisli, i kada sam i ja krenula kuci sa drugaricama, on mi je rekao 'Gde si posla?' i nasmejao se, ja sam se samo vratila u sobu i sacekala ga da isprati i poslednje goste. Bila sam na fejsu, odjednom on mi je prisao, seo pored mene, i uhvatio me oko struka, ja sam osetila leptirice u stomaku. Samo sam nastavila da gledam u monitor, reko je 'Cekaj da bacim zvaku.' i vec sam skontala sta ce biti. Kada se vratio, dosao mi je iza ledja i jako me zagrlio, mogla sam da osetim njegov parfem, i srce kako mu ubrzano kuca. Stavio je glavu pored moje, tj na moje rame i ljubio me u obraz i vrat. Samo sam se okrenula i usne su nam se spojile. Bio je to najnezniji poljubac, toliko lep i pun osecanja. Uhvatio me je za ruku, i otisli smo u drugu sobu kako bi bili sami, posto je bio mrkli mrak, on je isao iza mene i drzao me za ruku i ja sam slucajno zapela za neku stolicu, on se smejao i ubrzo je sklonio stolicu i seli smo na jedan krevet. Seo je pored mene i jednu ruku stavio preko mene tj pored moje, i tako se naslonio, kako bi bio okrenut meni. Polako mi je prisao, drugom rukom sklonio kosu sa lica, i opet me nezno poljubio. Tako smo se ljubili, i na odjednom je na kratko prekinuo i zagrlio me najlepse sto je moga, osecala sam kako mu srce brzo kuca, a meni je u glavio bio haos, nisam znala sa se dogadja, jednostavno sam uzivala u svakom trenutku sa njim. Tako smo se, naslonjeni celo na celo, gledali i smesili jedno drugom. Gledao me je, grlio i ljubio, kao niko do sada, osecala sam se nekako posebno znajuci da me on voli. Posle pola sata uzivanja sa njim, ja sam morala da krenem, nije mi se islo, htela sam tu da ostanem celo vece, ali nije moglo. Kada sam ustala, on je jos uvek sedeo na krevetu, uhvatio me za ruku i povukao ka sebi i poljubio, kako kaze za rastanak. Onda sam otisla. To vece cu pamtiti zauvak, zato sto je to bio moj prvi poljubac, i zato sto je to bilo jedno posebno vece za mene, vece u kome sam se osecala posebno i srecno. Da, bila sam jako srecna. To je nazalost bilo samo jedno vece, nije se vise ponovilo, ali ja se nadam da hoce, barem jos jednom. <3



-E ovako, ovo je biografska prica, to se desilo mojoj najboljoj drugarici, a ja sam njenu pricu pokusala da napisem, nadam se da sam uspela.  Uzivajte. :D <3

среда, 4. септембар 2013.

Prica: Beograd nocu ^^

-Stojim na mostu. Noc. Ne, ne nameravam da skocim, kako to da uradim kada ispred sebe vidim najlepsi grad. Beograd i  to nocu. Sa mosta se sve vidi, svaka zgrada, soping centar i svasta jos. Vidi se saobracaj, puno sijalica osvetljava ovaj grad, puno srca kuca u ovom gradu, puno ljudi seta njime, i puno ljudi ne zasluzuje da bude u njemu. Stojim tako na mostu i obuzima me neki osecaj srece, tuge, radosti i sve to u jendom pogledu na ceo grad, i na pomisao da me on sada mozda od negde posmatra, da vidi koliko ga volim i da svaki trenutak posvetim miseljnju o njemu i mogucim nama. Kat-kad zaduva blagi vetric, prodje me neka struja kroz celo telo. Zamislim da je on tu, da mogu da osetim njegov parfem, njega, njegovu ruku na mojoj. Zamisljam kako me greje svojim toplim rukama i govori da me voli najvise na svetu, da sam samo njegova, jedna i jedina. Ali onda se setim, da je on daleko, da ne moze to da uradi, i zasuze mi oci, ali podignem glavu, pogledam jos jednom na prelepi Beograd, nasmejem se, jer znam da me voli, da me on voli, i to mi je jedino bitno. <3