Prica: 'Prica jednog momka.' :D

-Imao sam tada 15 godina, kada sam je ugledao tako lepu, neznu i dobru. Od tog trenutka kao da se nesto zakuvalo u mom stomaku, valjda su mi se prvi put u zivotu pojavili leptirici u stomaku, i valjda sam se tada zaljubio. To je bio prvi dan u novoj srednjoj skoli, i kada sam video jednu drugaricu iz razreda, zaljubio sam se. Prisla mi je i rekla 'Cao ja sam Sanja' 'Cao ja sam Relja' 'E bas mi je drago sto smo se upoznali.' Nasmesila se prelepim osmehom, koji joj je otkrivao ravne, bele zube. Kada je to rekla nastavila je dalje da se upoznaje sa svima.
Posle skoro mesec, dva dana u skoli, ja sam shvatio da je ona savrsena devojka za mene. Ta njena dobrota, da svima pomogne, da nikoga ne povredi me je najvise osvajala, kao i njen zarazni smeh, na koji ne mozes da ostanes ravnodusan. Bio sam zaljubljen u nju, i vremenom smo ona i ja posajali jako dobri drugovi, cak i najblizi od svih u razredu. Pricali smo o svemu, otkrivala mi je razne tajne kao i ja njoj, osetio sam da njoj mogu da verujem i prvi put u zivotu sam moje tajne otkrio nekom. Ona je bila pazljiva uvek me je gledala u oci i pazljivo slusala, i svaki moj problem probala je da resi. Ja sam joj se za sve to oduzio poljupcima, i zagrljajima, i video sam da joj to prija. Hteo sam da se oseti voljeno, da zna da na mene uvek moze da racuna, da kad pomisli da je niko ne voli, seti se mene i to joj izmami osmeh na lice. Hteo sam da je volim i voleo sam je kao nijednu do sada, ali nisam imao hrabrosti da joj sve to priznam. Znam, musko sam i sve se svodi da mi muskarci uvek preuzmemo inicijativu, ali nekada je i nama tesko, ni mi ne mozemo uvek da budemo hrabri i puni samopouzdanja.
Ali sedeci jedno vece sa njom na klupi, naravno opet smo pricali o svemu i svacemu, rekla je da joj je hladno i da ce jos malo kuci, samo sam se priblizio njoj i cvrsto je zagrlio. 'Je l sada ne moras kuci?' Slatko se nasmejala  i rekla da ipak mora da krene, ali ce ostati jos malo. Tako smo zagrljeni gledali u zvezde. Osecao sam se predivno, mislio sam da nikada necu biti ovoliko zaljubljen, hteo sam da je grlim do kraja zivota, ali nazalost ona je morala da krene kuci, na kraju sam joj dao koka-kolu, na kojoj pise 'Drugarica' nasmejala se i poljubila me u obraz i otisla kuci.

Sledeceg dana sam se setio te koka-kole i palo mi je na pamet da joj posle nekoliko dana dam kolu na kojoj pise 'Simpatija' i na kraju 'Devojka.' Bio sam uporan, zeleo sam je, ma nek se i izblamiram, ako odbije, vazno da sam pokusao. Posle desetak dana i skoli sam je na velikom odmoru zagrlio i dao joj kolu na kojoj pise simpatija. I samo se nasmejao i otisao. Ne znam kako je ona reagovala, ali su mi drugovi preneli da je imala osmeh na licu. I kada je proslo jos deset dana, ona je sedela sama na klupi u parku, videla me je i mahnula mi, prisao sam joj. Seo pored nje i rekao joj 'Izvoli' i pruzio joj koka-kolu na kojoj pise 'Devojka' ona me je pitala 'Ali ja ti nisam devojka?' Samo sam joj prisao blize i nezno je poljubio i rekao 'Sad jesi.' Ona se nasmejala i poljubila mene i rekla 'Jesam.' Od tada smo nerazdvojni i volimo jedno drugo najvise na svetu. <3


-Eto momci, momak iz moje price je presao preko ponosa, nije mu bilo vazno da li ce ga devojka ispaliti, zato sto ju je voleo, zato sto mu je ona bila sve na svetu. Ako se i vi potrudite oko neke devojke i ona ce se truditi oko vas, nije sramota voleti, sramota je prevariti i lose se ponasati prema nekome. Budite hrabri, pokusajte, nemate sa da izgubite. :)

-Eto doslo mi je da napisem neku pricu, iz muske perspektive, nadam se da ce vam se svideti. :D <3