-Prisao je, jako je zagrlio. Posle toliko godina razdvojenosti oni su se spojili u jedno. Taj zagrljaj bio je prepun ceznje, ljubavi, neznosti, cekanja i napokon tog susreta. Ljubio joj je svaki deo lica, kosu, nije mogao da veruje da je ponovo vidi. Mislio je da je ona bila samo prolazna, letnja ljubav, ali ona je postala mnogo vise od toga. Ona je postala njegov zivot. Ali daljina je ucinila svoje, razdvojila njih i njihovu ljubav. Toliko proplakanih noci zbog njega, nije je obeshrabrilo da veruje da ce jednom opet biti zajedno. Nijedno od njih nije verovalo da ce se ovaj trenutak zaista desiti.
Njihova ljubav je pocela u Budvi, najlepsem gradu Crne Gore i to pre dosta godina.
-To leto je sa roditeljima stigla u Budvu. Nije zelela da ide, ipak je imala 17 godina i zelela je kao i svi ostali da ide sa drustvom, ali na kraju je morala da se pomiri sa tom cinjenicom da ce ici i ove godine sa rodieljima. Kada su stigli, prva dva dana se suncala, kupala i odmarala nista posebno se nije dogadjalo. Ali treceg dana pocinje sve. Ustala je, jer je cula glasove njenih roditelja i jos nekih nepoznatih ljudi. Prisla prozoru i pogledala dole, videla je njene rodielje, jednu zenu i muskarca i njehovog verovatno sina njenih godina. On je pogledao ka prozoru, a ona se brzo sklonila. Obukla se i sisla dole. Isposavilo se da su oni njihove nove 'komsije' koje su dosle u vilu pored na odmor kao i oni, pa su dosli da se upoznaju. Upoznala se sa tim deckom koji se zvao Vlada. Bio je visok, visi od nje, imao je crnu kosu i prelepe braon oci. Nije bio previse zainteresovan za neki vid komunikacije, roditelji su se pozalili da mu se i nije islo bas, ali je morao posto su mu drugari otkazali. Anu je zaniteresovala bas ta njegova nezainteresovanost i te divne oci. Ceo dan je provela na plazi smisljajuci mnoge price od kojih se nece nijedna ostvariti verovatno. Bila je ceo dan na plazi i trebala je da krene. Kada je stigla kuci, na terasi je sedeo Vlada. Javila mu se i on je nesto promrmljao i rekao da su njihovi roditelji otisli na veceru i da on nije zeleo da ide. 'A pa dobro. Jesi ti gladan, posto ja jesam' 'Pa mogao bih neki sendvic' Otisli su u kuhinju i Ana je pocela da secka paradajiz i sve ostalo potrebno za sendvic. Vlada je pustio muziku i seo na stolicu. Okrenula se da uzme nesto iz frizidera i shvatila da je Vlada posmatra 'Sta je bilo?' 'Nista, nista nesto sam se zamislio' I tu su pricali odakle su, on je bio iz nekog mesta u Crnoj Gori. Pricali su o momcima i devojkama cak i shvatila je da je on jedan divan momak sa puno ljubavi koju nikome nije dao jos uvek, kao i onaa. Dosta toga se poklapalo izmedju njih dvoje. Pojeli su sendvice i seli na terasu. 'Gde su ovi nasi, oni se provode, a mi sedimo ovde' 'Hajde idemo i mi u n
eku diskoteku, bar u Budvi to nije problem' 'Sad?' 'Daa, sto da ne' 'A nemam sta da obucem' 'Jao Ana ti si u svemu lepa, hajde ja cu ti naci nesto, ne moras da se sminkas samo malo i to je to' 'Aa ti si lud, hajde ja cu naci tebi ti meni' I za 20 minuta, on je nosio krem pantalone, belu majicu i patike, a ona leprsavu roze haljinu do kolena i bele baletanke, kosu je pustila, i duge lokne su joj pale po ledjima. 'Eto spremni smo' Ana se nasmejala kao malo dete koje radi nesto nepromisljeno, jednostavno nikada nije uradila nesto neplanirano. A Vlada je bio takav, sa njim se nikad nije znalo. Krenuli su i na putu do prve diskoteke su se smejali kao nikad do sada, prijalo im je drustvo ovog drugog, bili su opusteni kao ni sa kim do sada. Pricali su o svemu, ona mu je ispricala kako je kada je bila mala upala u komsijinu bastu i izgazila mu luk posto je on njoj probusio loptu, a on njoj kako do sada nije sreo nijednu devojku slicnu njoj, tu je nastala mala pauza, gledali su jedan drugog i samo prasnuli u smeh. Usli su u neku diskoteku, prateci zaljubljeni par ispred njih. Unutra je bilo puno ljudi. Progurali su se kroz guzvu i dosli do sanka. Pogledali na diskoteku, bilo je carobno. Puno ljudi, razlicitih svetla i dobre muzike. Pogledali su se i nasmejali jedno drugom. Posle nekih dva sata, popili su malo vise, igrali su i dobro se zabavljali. Ani nikada nije bilo lepse. Gledala je u njegove oci i mislila da bi ovako mogla zauvek. Posle jos nekoliko sati igranja i pevanja, izasli su napolje. Odlucili su da odu na plazu. Vidno umorni od igranja, legli su na pesak i gledali u zvezde. Bilo ih je puno nebo, i celo to nebo je bilo njihovo.
Gledali su u to nebo koje je bilo samo njihovo. Niko drugi za njih nije postojao. Iz obliznjeg kluba se cula muzika, more je mirisalo oko njih i polako zapljuskivalo obalu. Vlada je bio jako nesiguran, spolja je izgledao kao samouvereni momak kog nije bilo briga ni za koga, ali onda se ona pojavila i poceo je da brine i da postaje nesiguran. Polako je po pesku potrazio Aninu ruku i upleo svoje prste u njene. Sa druge strane na vrelom pesku, nalazila se Ana koja nije ni pomisljala da moze ikada ovako da se oseca. Nijedan momak sa kojim je do sad bila, nije je toliko unervozio ili ucinio da zaboravi na svet oko sebe kada je sa njim. Nije joj nista smetalo kod njega, ni ta razbarusena kosa koja je na suncu postala dosta svetlija, ni malo veci nos, cak ni to sto ne zna da kaze l bas najbolje i to onda zazvuci toliko slatko. Kod njega je sve to ignorisala dok bi, da je neko drugi u pitanju, pronasla sve te zamerke i ignorisala tog nekog. Kada ju je Vlada uhvatio za ruku, osetila je na hiljade leptirica u svom stomaku kako su krenuli da prave haos i izazvali joj najverci osmeh na svetu. Lezali su tako neko vreme, valjda se plaseci da bilo ko od njih napravi prvi korak, samo su lezali. Ubrzo su culi neke poznate glasove, pogledali se, brzo otresli pesak sa sebe i videli njihove roditelje kako idu prema njima.
'Cao mama' rekla je Ana malo nervozno. Svi su pogledali u njih i nasmejali se 'O pa sta vi radite ovde?' 'Pa malo smo izasli da se prosetamo, posto ste nas vi ostavili' 'Ahaa, pa lepo, hajdemo sad na sladoled, malo da se i sa nama druzite' Ana i Vlada su se pogledali i potvrdno klimnuli glavom. Krenuli su ka obliznjoj poslasticarnici njih dvoje vidno nervozni isli su jedno pored drugog. U jednom trenutku Ana se saplela i pala. Vlada je brzo cucnuo do nje i pogledao joj nogu, odmah su i ostali dosli, pomogao joj je da ustane, ali izgleda da je bas dobro udarila nogu. 'Ponecu te ja do kuce' Rekao je Vlada. Ostali su sa smeskom ispratili njih dvoje. 'Dobro onda drustvo mi idemo na sladoled, a vi idite kuci donecemo vam malo' rekao je Vladin tata i namignuo ostalim roditeljima i dao znak zabrinutoj Aninoj mami da krene. Vlada je polako podigao Anu u narucje, a ona ga je nezno zagrlila oko vrata. 'Nisi morao da me nosis, uspela bih nekako' 'Pa ja vrlo lako mogu da te pustim i da ides sama' 'Dobro spusti me' rekla je malo ljuto. Vlada ju je spustio i ona naravno nije uspela ni korak da napravi vec se nasla na zemlji. 'I da li bih sada mogao da te ponesem kad si se uverila da sam ti potreban?' Pogledali su se i on ju je opet poneo. 'Naravno da mi nisi potreban' 'Da, vidim kako nisam' 'Pa nisi.' Zacutali su. Ana je polako primakla glavu Vladinom ramenu i osetila njegov preedobar miris i samo naslonila glavu i shvatla da bi mogla ovako zauvek. Vlada ju je pogledao kad je ona naslonila glavu i samo se nasmesio, ipak je bilo dosta kasno i prispavalo joj se. Kada su dosli do kuce, Vlada se polako popeo na Anin sprat i uneo je u njenu sobu. Polako ju je spustio na kreve, prodrmao je malo i rekao 'Hej, stigli smo' Ana se nasmejala 'Jel moras odmah da ides?' 'Pa sta znam i ne moram bas' prisao je i legao do nje. 'Znas, kad sam bila mala, nisam mogla da zaspim ako moj tata nije bio pored mene i pricao mi sta je sve radio taj dan na poslu, posto je policajac. On bi tako pricao koga je sve jurio i sta mu se sve dogadjalo na poslu, a ja bih pazljivo slusala, ali ubrzo bih izgubila koncentraciju i zaspala.' 'I kada je prestao da te uspavljuje?' 'Hhaha pa do skoro' 'Aha, pa to je lepo' nasmejao se i zagrlio je. Pomislio je kako bi mogao ovako zauvek. Primakla se do njega i zagrlila ga jako, nisu vise nista pricali, to sto su zajedno je bilo dovoljno. Ta tisina nije bila ona neprijatna, naprotiv, ovo je bila najlepsa tisina u njihovom zivotu, lezali su tako dugo ni ne znaju da li je bilo pet minuta ili cela vecnost. Vlada je polako spustio glavu prema Ani i video da je ona zaspala, polako ju je udalji od sebe, spustio na jastuk, pokrio i pogledao. Nije mogao da veruje koliko mu se uvukla pod kozu ta luckasta devojka sa tom cupavom kovrdzavom kosom, nije zeleo da prestane da gleda u nju. Polako je prisao i poljubio je u obraz i otisao u svoju sobu.
