Closer- pt2

Gledali su u to nebo koje je bilo samo njihovo. Niko drugi za njih nije postojao. Iz obliznjeg kluba se cula muzika, more je mirisalo oko njih i polako zapljuskivalo obalu. Vlada je bio jako nesiguran, spolja je izgledao kao samouvereni momak kog nije bilo briga ni za koga, ali onda se ona pojavila i poceo je da brine i da postaje nesiguran. Polako je po pesku potrazio Aninu ruku i upleo svoje prste u njene. Sa druge strane na vrelom pesku, nalazila se Ana koja nije ni pomisljala da moze ikada ovako da se oseca. Nijedan momak sa kojim je do sad bila, nije je toliko unervozio ili ucinio da zaboravi na svet oko sebe kada je sa njim. Nije joj nista smetalo kod njega, ni ta razbarusena kosa koja je na suncu postala dosta svetlija, ni malo veci nos, cak ni to sto ne zna da kaze l bas najbolje i to onda zazvuci toliko slatko. Kod njega je sve to ignorisala dok bi, da je neko drugi u pitanju, pronasla sve te zamerke i ignorisala tog nekog. Kada ju je Vlada uhvatio za ruku, osetila je na hiljade leptirica u svom stomaku kako su krenuli da prave haos i izazvali joj najverci osmeh na svetu. Lezali su tako neko vreme, valjda se plaseci da bilo ko od njih napravi prvi korak, samo su lezali. Ubrzo su culi neke poznate glasove, pogledali se, brzo otresli pesak sa sebe i videli njihove roditelje kako idu prema njima.
'Cao mama' rekla je Ana malo nervozno. Svi su pogledali u njih i nasmejali se 'O pa sta vi radite ovde?' 'Pa malo smo izasli da se prosetamo, posto ste nas vi ostavili' 'Ahaa, pa lepo, hajdemo sad na sladoled, malo da se i sa nama druzite' Ana i Vlada su se pogledali i potvrdno klimnuli glavom. Krenuli su ka obliznjoj poslasticarnici njih dvoje vidno nervozni isli su jedno pored drugog. U jednom trenutku Ana se saplela i pala. Vlada je brzo cucnuo do nje i pogledao joj nogu, odmah su i ostali dosli, pomogao joj je da ustane, ali izgleda da je bas dobro udarila nogu. 'Ponecu te ja do kuce' Rekao je Vlada. Ostali su sa smeskom ispratili njih dvoje. 'Dobro onda drustvo mi idemo na sladoled, a vi idite kuci donecemo vam malo' rekao je Vladin tata i namignuo ostalim roditeljima i dao znak zabrinutoj Aninoj mami da krene. Vlada je polako podigao Anu u narucje, a ona ga je nezno zagrlila oko vrata. 'Nisi morao da me nosis, uspela bih nekako' 'Pa ja vrlo lako mogu da te pustim i da ides sama' 'Dobro spusti me' rekla je malo ljuto. Vlada ju je spustio i ona naravno nije uspela ni korak da napravi vec se nasla na zemlji. 'I da li bih sada mogao da te ponesem kad si se uverila da sam ti potreban?' Pogledali su se i on ju je opet poneo. 'Naravno da mi nisi potreban' 'Da, vidim kako nisam' 'Pa nisi.' Zacutali su. Ana je polako primakla glavu Vladinom ramenu i osetila njegov preedobar miris i samo naslonila glavu i shvatla da bi mogla ovako zauvek. Vlada ju je pogledao kad je ona naslonila glavu i samo se nasmesio, ipak je bilo dosta kasno i prispavalo joj se. Kada su dosli do kuce, Vlada se polako popeo na Anin sprat i uneo je u njenu sobu. Polako ju je spustio na kreve, prodrmao je malo i rekao 'Hej, stigli smo' Ana se nasmejala 'Jel moras odmah da ides?' 'Pa sta znam i ne moram bas' prisao je i legao do nje. 'Znas, kad sam bila mala, nisam mogla da zaspim ako moj tata nije bio pored mene i pricao mi sta je sve radio taj dan na poslu, posto je policajac. On bi tako pricao koga je sve jurio i sta mu se sve dogadjalo na poslu, a ja bih pazljivo slusala, ali ubrzo bih izgubila koncentraciju i zaspala.' 'I kada je prestao da te uspavljuje?' 'Hhaha pa do skoro' 'Aha, pa to je lepo' nasmejao se i zagrlio je. Pomislio je kako bi mogao ovako zauvek. Primakla se do njega i zagrlila ga jako, nisu vise nista pricali, to sto su zajedno je bilo dovoljno. Ta tisina nije bila ona neprijatna, naprotiv, ovo je bila najlepsa tisina u njihovom zivotu, lezali su tako dugo ni ne znaju da li je bilo pet minuta ili cela vecnost. Vlada je polako spustio glavu prema Ani i video da je ona zaspala, polako ju je udalji od sebe, spustio na jastuk, pokrio i pogledao. Nije mogao da veruje koliko mu se uvukla pod kozu ta luckasta devojka sa tom cupavom kovrdzavom kosom, nije zeleo da prestane da gleda u nju. Polako je prisao i poljubio je u obraz i otisao u svoju sobu.