Prica: Na tebe slab sam

- Veceras se spremas za izlazak, trazis sta ces da obuces. Ova roze haljina, naravno da ne, crna previse obicna, farmerice ne dolaze u obzir i onda malo dublje pogledas u orman i ugledas crvenu haljinu. Onu crvenu haljinu koju si nosila prvi put kad ste se upoznali. Na trenutak si je pogledala i setila se te veceri. Bilo je prolece, najlepsih 24 stepena i ta noc. Isto tako si izasla sa drugaricama ne ocekujuci nista, bila si smorena jer neki lik na kog si se tada lozila nije dosao i tako smorena si privukla paznju liku koji bi dosao zbog tebe i na kraj sveta. Naravno da to nije odmah rekao, pravio se smeker nije te ni pogledao. Bili ste u istom drustvu, nosio je plavu kosulju i izgledao prelepo, ali to nisi odmah shvatila. Malo ste se gledali, ali nista bitno. Tek kasnije kad ste ostali sami jer su oko vas bili sami parovi, pitao te je za ime i kasnije niste mogli da prestanete da pricate, o svemu. Ostalo je istorija, ali svemu dodje kraj pa i vasoj vezi. Ali to nije bio kraj jednostavno, samo ste se udaljini, nikakva velika pompa oko toga, ali i dalje je tu postojalo ono nesto. Nesto, sto niko nije mogao da potisne.
Izvukla si haljinu, obukla je. Zazvonile su drugarice na vratima. To su bile Marija i Ana, lude kao i uvek, donele su vino i usle sa muzikom. "Vauu Lena za koga si se tako skockala, cula sam da je Andrej veceras u gradu" na pomen njegovog imena Lenu je nesto strecnulo u stomaku "Ah neka ga, ne zanima me" "Da, naravno", rekla je Ana sa osmehom. Lena je pustila dugu crnu kosu, nasminkala se nikad bolje i njih tri su krenule u provod.

-To vece je sam Bog iscenirao. Kada su dosle u klub u koji obicno izlaze, on je bio zatvoren iz nepoznatih razloga, pa su morale da odu u jedan drugi u koji nije bas provod zagarantovan. Tu je Leni vec opalo raspolozenje. Usle su u drugi klub koji je bio prepun. Trazis ga pogledom, ali od tolike guzve ne vidis ni gde ides, a kamo li nekog drugog. Odjednom ljudi krecu da igraju oko tebe, sa tobom, ali ti u toj guzvi zelis samo da nestanes, zelis da izadjes napolje, zelis da vidis njega, zelis da ga slucajno sretnes jer zato si se i spremala. Potajno zelis da ga sretnes, ne smes nikome da priznas. Jednostavno je tako. Nekako si izasla na vazduh, drugarice si zagubila unutra. Razmisljas koliko je ovo izlazenje beznacajno, koliko bi vise volela da si kod kuce i gledas film. Odjednom neko te doziva, okreces se. Noge se ne pomeraju, ne reaguju, postale su kamen. To je on, nikada lepsi i nikada ga vise nisi zelela. Gledate se, kao da prolaze sati, ali to su samo sekunde. Prilazi ti, ne cujes buku, ne vidis nikog osim njega, moc govora je odavno nestala. Prilazi ti jos blize, tik je ispred tebe, disanje ti se ubrazava i to ne mozes sa kontrolises kao ni milion leptirica u stomaku, niti srce koje zeli da iskoci. Hvata te za obraze i krece da te ljubi. Poljubac nikad lepsi, nikad jedvacekaniji i nikad bolji. Grlite se kao da se niste videli sto godina, toliko ljubavi jednostavno nemoguce je potisnuti.