Evo mene :D

-Cao svima :D
Evo mene posle malo duzeg vremena. Nisam imala net, mislim nemam ga ni sada, ali sam na Bozicu kod kume, pa sam dosla do kompjutera i neta. Svasta se izdesavalo za ovo kratko vreme. Kao prvo pricala sam poslednja dva dana skole, sa onim deckom koji mi se svidja. Stalno smo se gledali, javljali i onda ja otisla gore kod njih kod sestre, naravno i kod njega. I onako mi se lepo smejao, pricali smo kako cemo proci, kako je uradio kontrolni. I sedi on na stolu ponavlja nesto i ja mu prisla onako iza ledja i zajedno smo gledali u nesto iz hemije, i prelepo mirisee. Divan je i ne mogu da vam opisem koliko mu je lep osmeh. I malopre sam mu se javila, i dopisivali smo se. Jedva sam uspela nekako da skupim snage da se javim. Sve se moze kad se hoce :D I raspust je lepo krenuo, ne radim nista, odmaram ceo dan i setam se sa Z :D Novu cemo proslaviti, tj izacicemo sa drustvom i nadam se da ce biti supeer. Do tada, pisacu vam. Caos <3 

On :)

Gledam u prazan papir ispred sebe. U ruci mi je olovka, koju stiskam, vrtim, grickam vec pola sata. Lampa koja obasjava samo mali deo stola, tj samo papir me je podsetila da je vec kasno i da sam provela dva sata razmisljajuci sta da napisem u tom pismu. Odakle da pocnem, od njegovih ociju, osmeha ili glasa? Kazu mi, pocni od pocetka. Lako je njima da kazu, a ja ne znam odakle je sve krenulo. Od prvog osmeha, pogleda koji mi je uputio jos na pocetku godine, ili onog zagrljaja pred svima? Sta je od toga pocetak? Milion misli mi se roji u glavi, toliko toga bih napisala, rekla i vrisnula. Toliko toga bih nazvrljala na ovaj papir, ali ne mogu. Neke reci mi ne dozvoljava ponos, a neke srah od reakcije. Rekla bih mu toliko toga. Da je najdivniji decko koga sam srela, da ima najlepse oci i osmeh i da bih mogla da provedem ceo dan gledajuci ga. Ali opet ruka ne krece da pise. Nema hrabrosti. Cega se ja to bojim? Zivot je jedan i ne bi trebalo da ga zivimo u strahu. Drzim se toga, ali opet ne smem. Ne znam ni sama cega se plasim, njegove reakcije, reakcije drugih ili povredjivanja. Ne bih podnela da me taj divan osmeh povredi, da me te oci popreko pogledaju i da me taj glas opsuje. Znam, ja sam ovo sve lepo napisala, ali svesna sam toga da on to ne bi uradio i da se nikad ne bi desilo ovo sto sam napisala, ali opet. Dodje mi da ga zagrlim iz cista mira i ne pustam, da ga poljubim i kazem nesto lepo. Stalno ga vidjam, kao da nas sudbina planira, u svakom trenutku on se odnekud pojavi. Svakim pogledom me trazi kada nisam tu, a ja sam tuzna i dan mi propadne kad ne vidim te crne oci i taj prelep osmeh.

Decembar je tu :)

I konacno je tu. Decembar. Jedan veoma poseban mesec za sve nas. Priznajte da se svi u ovo doba godine osecate nostalgicno, setno i mozda malo usamljeno. Trazite nekog posebnog ko ce vam ovaj decembar uciniti najlepsim i ulepsati kraj godine. Secate se svih uspomena i dogadjaja koji su vam se desili u protekloj godini. Svih suza, smeha, radosti, zagrljaja, mirisa, anegdota, ekskurzija, skola, ljubavi. Razmotrite sve dogadjaje i kazite sebi da ovo mozda i nije bila toliko losa godina. Svaka je posebna na svoj nacin, a potrudite se da 2015. bude za pamcenje. Znam, uvek tako kazemo i na kraju ne uradimo pola od onoga sto smo planirali. Nemojte cekati kraj godine kao izgovor da uradite nesto veliko. Osmehnite se, pridjite, poljubite, zagrlite, volite, recite na glas sve sto imate, placite, mrzite, mazite, ceskajte, donesite vazne odluke, ne plasite se, niko nije umro pokusavajuci. Ucinite ovaj mesec radosnim, veselim i nemojte biti tuzni. Nemate zbog cega, lepi ste, mladi ste, mozda vi tako ne mislite, ali u svakom od vas se krije nesto posebno. Devojke, nemojte plakati zbog momka ili zbog svog izgleda, lepe ste bas tako ne savrsene, volite svoje ne savrsenosti jer ce se jednom pojaviti osoba koja ce ih voleti zajedno sa vama. Ne prenagljujte jos ste mlade. Momci, budite musko, javite se prvi, osmehnite, zagrlite, poljubite ne plasite se da volite i nemojte glumiti smekere. Dzaba vam lepota, ako nemate stav, karakter i pamet. Budite smekeri u svemu, ne samo u lepoti. Ucinite nesto lepo za sebe, ne dozvolite da vam kraj godine bude upropasten zbog neke gluposti. Smejte se ljudi, mislite pozitivno. Jos malo pa ce ta najludja noc u kojoj se svasta moze promeniti. A kada dodje, ne mislie ni o cemu, ludujte, zabavljate se, prvi put se napijte, poljubite, zagrlite. Uzivaje u vatrometu sa dragom osobom ili u krugu porodice. Budite srecni ljudi, sirite srecu, ona je zarazna. Mozda je ne vidimo i ne cujemo, ali ona je uvek prisutna samo od vas zavisi da li ce se probuditi i izaci na videlo, a vi se porudite da to uradite. Delite srecu, ona je malim znacima. Zivite ljudi, volite, slavite. Uzivajte. Decembar je tu.

Jos malo pa Nova Godina :D

Cao svima :D
Jos jedan ponedeljak, ne znam vise ni zbog koga idem u skolu. Tako je postalo dosdno, ali i pored toga ne bi volela da prestane i dalje je uzbudljivo putovai i svaki dan vidjai nova lica, Decko za koga sam vam pisala da mi se svidja, je na bloku i ne vidjam ga, tj danas ga uopse nisam videla i ne mogu da ostvarim svoj pakleni plan. Ukoliko neka od vas ima neke savete o tome kako da mu se priblizim i postanem malo bolja sa njim, neka podeli slobodno.
Dobila sam danas pe iz anatomije. Jee :D
-U subotu smo izasle i bilo je super. Bili sa nama drugovi, zezali smo se, igrali i pevali. I bas smo se lepo proveli. A u petak sam bila na slavi kod ujaka, takodje je bilo lepo i bas sam se lepo najela :D
Sta ima novo kod vas? Kako ste? :D
Ja trenutno slusam muziku, pisem ovo i kontam da cu da nalakiram nokte kad zavrsim ovo, poso mi se skoro skinuo lak :D
Dosla sam samo da vam se javim i da vam kazem da ce uskoro Nova Godina (ja jedva cekam) i da cete imati zadaak da mi napisete kako ste vi provele svoje posebno vece. Pisem vam, caoos <3

:)

Cao svima :D
Evo i mene. Upravo slusam muziku, kao i obicno i smaram se. Malopre sam ucila prvu pomoc i prakticni deo, tj vestacko disanje i to. U skoli je super, stalno vidjam onog decka koji mi se svidja i stalno me gleda, ali ne znam kako da mu se priblizim, ne znam :( I danas sam videla decka, sa kojim sam bila na ekskurziji i bas je sladak, iznenadila sam se. :D I takoc. Juce sam kupila novi telefon, huawei, super je :D sad lepo mogu na vacap i fejs :D
Nema nista posebno novo, kod mene je bas dosadno, strahota. Ove nedelje su nam skraceni casovi i obicno odemo do grada, bile smo danad do poslasicarnice i takoc, super je :D
Ne znam sta bih vam vise napisala :D Onaj decko koji mi se svidja, je mozda jedini koji mozda hoce da bude sa mnom. I to veliko mozda, ne mogu da zamislim da on jedva ceka da me vidi, da mu mozda srce brze kuca kad me vidi i ne znam sta mu je u glavi. I dok nismo poceli da se gledamo, lako smo se javljali jedno drugom, sad nijedno od nas nikako da se javi, a tako bih volela da pricam sa njim, da se zezamo, da me zagrli, zadirkuje, volela bih da se zblizim sa njim.
I tako, idem ja sada da jedem, pisacu vam <3

Zaljubila se mala :D

Caos svimaa :D
Pa kazeee 'Zasto da te brine kakav sam na druge ostavila utisaaaak'
Evo mene, posle ne zna ni ja koliko vremena. U skoli je supeer, imam sledece nedelje blok iz prve pomoci, napokon malo da se odmorim :D Ljubav je super, ako mogu da vam se pohvalim. Ima jedan divan decko, farmaceut sa kojim sam se upoznala i pricali smo nesto i sada se stalno gledao i ja stalno idem do njih i decko je divan, pmaetan, lep sveee, i ima najdivnije braon oci, sa dugim trepavicama. Ne znate koliko je divan. I danas, kaze mi drugarica da me je ceo dan gledao i gledao me je kada sam izlazila iz njihove ucionice. Hjoooj divan jee, i mislim da mi se polako svidja i da se zaljubljujeem ^^ I stalno kad se pogledamo, hocemo da se javimo jedno drugom i na kraju nista, moram sutra da uzmem stvari u svoje ruke :D
Bolesljiva sam neso ovih dana, nesto mi nos curi i kasljem, strasno. Sta ima novo kod vas? Kako ste? Ja sam super, hvala na pitanju. :D
Divnoo se osecam, proso ima najdivniji osmeeh.
I takoc, nema nisa posebnoo. Idem sada, pisem vaam <3

Zena si, mozes sve! :)

Toliko neostvarenih zelja, toliko uspomena i toliko lica koje smo nekada voleli, cuvamo u sebi. Nikada ih ne zaboravljamo, ali one su uvek tu da nas podsete da je nesto  bilo ili na nesto sto je  moglo biti. Tu su da nas podsete da nekad sve to boli, sve te uspomene. Svaku uvredu, laz, uspomenu, neostvarenu zelju cuvamo u sebi i onda samo pustite jednu pesmu, samo jednu i slomite se. Placete i placete jer zelite da sada imate sve te osobe pored sebe da vas grle i vole, sve te neostvarene zelje da budu ostvarene. Suze klize niz lice, ne cujete vise tu muziku koja vas je naterala na plac, mislite o svemu o svom zivotu i svim usponima i padovima. Setite se svega i opet suze klize. Dobro znam taj osecaj. Dosta vam je svega, zelite samo nekoga ko ce vas utesiti, zagrliti, ali niko nije tu, sami ste i sami se nosite sa svim tim. Dodju takvi trenutci i oni ne dolaze bez razloga, dolaze da nam prociste oci, srce i dusu od losih misli i dogadjaja. Da nas ohrabre, daju novu snagu da nastavimo dalje. Posustanemo, ali se opet podignemo na noge, nasmejemo i nastavimo kao da se nista nije desilo. Malo sminke sve ce to da pokrije kao i osmeha. Niko nece primetiti da si plakala. Zena si mozes sve.